Sada je u Srbiji u punom jeku sezona cvetanja visibaba. Juče sam posebno otišla u Nacionalni park „Fruška gora“ i bila potpuno očarana beskrajnim prostirkama visibaba. U pokušajima da kamerom uhvatim taj prizor nisam baš mnogo uspela. Ali mogu nešto da podelim.

Sezona cvetanja visibaba obično traje oko mesec dana. U divljoj prirodi rastu snežnobele visibabe Galanthus nivalis. Ove visibabe se najbolje osećaju isključivo ispod krošnji listopadnog drveća, a ovde preovlađuju grab i bukva – tipični listopadi na Balkanu. Na mestima gde rastu četinari, prolećnih lukovičastih biljaka nema.

Visibaba može biti divan ukras naših vrtova. Postoji mnogo različitih vrsta visibaba – sa zelenim tačkicama i prugama na laticama, sa žutom cvetnom drškom, duple sa dvostrukim laticama, kao i one sa dugim, zakrivljenim cvetnim drškom koji podseća na pecarošku udicu, pa otuda i naziv sorte „Fly Fishing”.

Birajući mesto u vrtu, imajte na umu da tokom cvetanja visibabe zahtevaju vlažno tlo, ali im tokom letnjeg perioda mirovanja stagnacija vlage može štetiti. Najbolje je saditi lukovice visibaba u avgustu, ali je moguća i sadnja odmah nakon cvetanja u proleće. Pažljivo iskopajte busen biljaka iz zemlje, podelite ga na dve-tri manje grupe i odmah ih zasadite na novo mesto, ne otresajući zemlju sa lukovica. Na taj način ćete sledeće godine dobiti novu cvetajuću biljku.

Još jedna rano-cvetajuća biljka je kukurek (Helleborus). U divljoj prirodi ovde sam naišla na zeleni kukurek (Helleborus viridis). Cela biljka, uključujući njen elegantan cvet sa pet latica, ima nežno-salatnu nijansu zelene boje, ili bih je čak nazvala „šartrez“, po istoimenom likeru koji je inspirisao naziv boje. Tako su buketići „šartreza“ rasuti po celom šumskom tlu, sveže se ističući na pozadini uvelo-smeđeg prošlogodišnjeg lišća. Cvetovi kukureka traju veoma dugo – u mom vrtu sam ih rezala čak i leti, osušene, ali i dalje ponosno uzdignute iznad širokih listova.

Postoji mnogo vrsta kukureka u raznim nijansama – žuti, tamnobordo, bež, crveni, beli. U mom vrtu već dugo raste crni kukurek (Helleborus niger). Zapravo, njegovo ime ne odgovara boji – latice ovog kukureka su bele. Pošto u evropskim zemljama cveta u decembru, često ga zovu „božićna zvezda“ ili „zimska ruža“.

Helleborus je pravo prolećno blago u vrtu. U hladnijim krajevima, čim se sneg otopi, mogu se videti njegovi zimzeleni listovi i stabljike cvetova koje se probijaju iz zemlje. Posadite kukurek ispod krošnje drveća ili žbunja, gde ima blagog hlada. Nakon cvetanja, njegovi krupni plavičasto-zeleni listovi ostaju dekorativni tokom cele sezone i odlično funkcionišu kao pokrivač tla.

I još jednu biljku moram da pomenem, jer sam je juče videla zajedno sa visibabama. To je dvolisna krupnica (Scilla bifolia) iz porodice zumbulovki (Hyacinthaceae). Neverovatno krhka i elegantna lukovičasta biljka, nalik zvezdici nebeskoplave boje. U paru sa visibabama, scila izgleda prelepo u prolećnoj šumi.

U mom sibirskom vrtu već dugo raste i živi svojim životom sibirska krupnica (Scilla sibirica). Koliko je samo volim! Svakog proleća s nestrpljenjem iščekujem njeno pojavljivanje – čas ovde, čas onde, među lejama i ispod drveća.

Toplo preporučujem scilu za sadnju na travnjaku. U proleće će zasijati plavim, ljubičastim, pa čak i belim cvetićima na zelenoj pozadini trave. A do prve košnje već će precvetati, pa se njeni listovi mogu pokositi zajedno sa travom, bez štete za biljku.

Sibirska krupnica (Scilla sibirica) u mom vrtu u Novosibirsku.                                                Dvolisna krupnica (Scilla bifolia) u Nacionalnom parku Fruška gora.