За мене, која сам одрасла у Сибиру, у фебруару нема цветања. Биљке су у дубоком зимском сну, кретање сокова је стало, живот као да је замро, иако се невидљиви процеси и даље одвијају у њиховим организмима. Вишегодишње биљке и ниски жбуњеви налазе се испод снега, заштићени од јаких мразева и хладних ветрова. Видљиви делови дрвећа и високих жбуњева стварају лепу геометрију испреплетаних грана, коју никако не бих назвала досадном. Напротив, управо сада можемо видети целокупну структуру дрвета, прелепи скелет грана и гранака, као и особености крошње сваке врсте. За мене су листопадна стабла најзанимљивија зими. Код зимзелених унутрашња структура није видљива – они имају своју лепоту: њихове гране, које се лагано љуљају под снежним покривачем, и тајанствена дубина крошње, која крије скровишта малих шумских животиња и птица.
Цветајући у фебруару – то су биљке које расту много јужније од мог родног Новосибирска. Овде, на Балкану, сада се са чуђењем може посматрати цветање жбунасте, ниске биљке прекривене ситним, светложутим цветовима. То је зимски или голоцветни јасмин Jasminum nudiflorum, ендемит Кине. На кинеском језику његово име Yingchun значи „цвет који поздравља пролеће“. Занимљиво је да цветови зимског јасмина уопште немају мирис. На разним местима у граду протежу се украшене живе ограде густих жбунастих засада, прекривених жутим звездицама.
Овде је и обична леска или лешник Corylus avellana, на чијим голим гранама су се распустиле дугачке, бледозелене и кремасте ресице (главна фотографија). У неким расадницима нуде обичну леску Atropurpurea, која лети има тамнобордове листове, а у јесен постају зелени. Ова сорта је веома декоративна и чиниће лепу композицију са нижим дрвећем или жбуњем које у јесен мења боју листова у пурпурну. На пример, добар сусед пурпурнолисној лески биће крилати курика Euonymus alatus. Лети ће његови зелени листови дивно контрастирати са тамноцрвеним лишћем леске, а у јесен, напротив, пурпурноцрвени листови курике јарко ће се истицати на позадини тамнозелене леске.
Међу раноцветајућим дрвећем налази се и обични дрен Cornus mas. Овом плодоносећем жбунастом дрвету потребно је само неколико степени изнад нуле да би се његови ситни, светложути цветови отворили.
Једно од мојих омиљених дрвећа које цвета зими је хамамелис Hamamelis. Није изненађујуће што га зову краљем зимског цветања, а познат је и под именом „врачји лешник“. Цветови хамамелиса су врло необичног облика – снопови уских, танких латица које подсећају на ситне папирнате траке у жутим, црвеним и наранџастим нијансама, са интензивним и веома пријатним мирисом. Најлепши међу њима су јапански H. japonica и мекодлаки H. mollis хамамелис. Ове врсте могу расти само у јужним регионима.
